Гроб на вр брда

 

 

Изнеси чинију на астал да се свако у њу посере.

Стара богумилска изрека

 

 

 

 

Шта је Јово мислио кад је уместо у боји, фотографисао црно-белим пикселима? Ствар избора или омашка помућеног ума? Није ли дигитална апаратура сама по себи, својим савршенством – диктат оптималног приказа? А црно-бели свет – анахронизам дигиталног доба – претумачење постојеће стварности?

У духу нових закона, који прописују да се бележење-документовање мора обављати најсавременијим, за ту сврху службено прописаним, средствима… а не оваквим атехногенетским поступцима, који су у најмању руку – изругивање и подутилизација установљеног комуникацијског и технолошког протокола.

Биће проблема у редакцији“, мислио је Јово док је прегледао прикупљени материјал: „Није ли трава зелена а глина румена?

Али, шта би чинила разбибрига да је не сврби брига?

Не би га, међутим, питали о саркофагу на врх брда – о сахрањивању у камен, de facto, а не у земљицу црну.

 

 

 

 

 

 

Advertisements